Astronomija

Charles Messier, astronom poreklom iz Francuske, se bavio posmatranjem i traženjem kometa. Međutim, na njegovom putu našle su se mnogobrojne magline, jata i galaksije, tako da mu je to otežalo posao. On je došao do originalnog zaključka da napravi katalog objekata koji podsećaju na komete. Taj katalog se sastoji od 110 objekata vidljivih teleskopom ili okom. Taj katalog nazvao je Messier katalog (logično). Objavljen je u dva dela, 1774. do 45-og objekta i 1781. do sto trećeg objekta. U periodu od 1921. do 1966. pronađeni su podaci da je on ili jedan od njegovih učenika posmatrao određenih 7 objekata, koji su označeni kao Messier 104 - Messier 110. Ovih 110 objekata obuhvata pet vrsta objekata koji se mogu naći na nebu: difuzne i planetarne magline, otvorena i kuglasta jata kao i galaksije. Messier je ove objekte posmatrao refraktorom otvora 100 mm, i svi su vidljivi sa područja Evrope. Objekti ovog kataloga se nazivaju M objekti.

U svom životu Messier je pronašao 13 kometa, a u njegovu čast krater na Mesecu i asteroid 7359 su dobili ime.

Da bih olakšao posao onima koji žele posmatrati određenu grupu objekata, ili poseduju maxutov, ja sam M objekte grupisao u magline(nebule), otvorena jata, globularna jata i galaksije.

NEBULE

M1, M8, M16, M17, M20, M27, M42, M43, M57, M76, M78, M97.

GLOBULARNA JATA

M2 - M5, M9, M10, M12-M15, M19, M22, M28, M30, M53-M56, M62, M68-M72, M75, M79, M80, M92, M107.

OTVORENA JATA

M6, M7, M11, M18, M21, M23, M24 (nisam znao gde da svrstam ovaj objekat, tako da, ako se neko ne slaze, nek ostavi komentar gde da ga premestim), M25, M26, M29, M34-M41, M44-M48, M50, M52, M67, M73, M93, M103.

GALAKSIJE

M31-M33, M49, M51, M58- M61, M63-M66, M74, M77, M81-M91, M94-M96, M98-M102, M104-M106, M108-M110.

To su svi M objekti (treba da jesu, nadam se da nisam propustio nikog). Organizujte se, zapamtite gde se nalaze pomoću mapa i Stellariuma i uživajte u posmatranju.

P.S. Stellarium je besplatan 3D program koji vam omogućava da vidite položaj nebeskih tela unapred ili unazad danima, mesecima, godinama! Možete ga preuzeti odavde:

http://www.stellarium.org/

Verovatno svi, manje više upoznati sa astronomijom (tj. astronomskim, a ne voajerskim posmatranjem) znaju da je jako teško naći univerzalnu spravu, spravu kojom se mogu posmatrati i planete i dso (objekte dubokog neba). Ja ću ovde pojasniti koja sprava čemu služi, a mozda i nađem neko univerzalno rešenje.

Pre svega postoji par vrsta teleskopa. Prva vrsta neka budu refraktori (prvi su i nastali)

Refraktori se sastoje od cevi, sistema jednog, dva ili tri sočiva, fokusera i okulara (da bi slika iole imala smisla). Postoje ahromatski i apohromatski refraktori. Ahromatski refraktori sadrže sočiva lošije obrade i ono zbog čega ih treba izbegavati - hromatsku aberaciju. Hromatska aberacija je šarena svetlost, kao duga, na ivicama posmatranog objekta. Nisu poželjni u astrofotografiji zbog velikog f broja (od 7 pa navise - produžavaju se ekspozicije fotografisanja), osim ako su u pitanju oni refraktori tipa 120/1000 ili 150/1200 koji su veoma skupi, ali nešto kvalitetnije obrade. Prvog je koristio Galileo Galilej koji je pomoću teleskopa uočio Jupiterove satelite, a Mesec je detaljno promatrao.

Refraktori koji su poželjni u astrofotografiji su APOhromati, ali oni zahtevaju dodatke tipa flattner i ostalo. Daju veoma, veoma kvalitetnu sliku. Veoma su i skupi. Postoje dubleti, tripleti, kvadripleti, a možda je neko i eksperimentisao pa napravio nešto sa više sočiva. Uglavnom - dubleti su najjeftiniji, njih jure na velikoj razdaljini tripleti, a najskuplji su kvadripleti koji ne zahtevaju nikakve dodatke za astrofotografiju osim montaže.

Reflektori mogu biti razni - prvo nastaju njutni pa se iz njih razvijaju cassegraini i maxutovi i još neke mutantske kombinacije ovakvih teleskopa.

Njutne je konstruisao Isak Njutn, koji je razmišljao drugačije, na neki način bolje. Zašto da uvećavamo neki objekat kad bi smo mogli uvećavati njegovu realnu sliku. Tako je konstruisao teleskop koji se sastojao od tubusa, paraboličnog ogledala na dnu tubusa, ravnog ogledala u centru tubusa (pod nagibom od 45°) i fokusera u kojeg se reflektuje slika. Ovi teleskopi su izuzetno dobri što se tiče objekata dubokog neba. Ono što je potrebno ovim teleskopima je kolimacija. Prilikom premeštanja, podizanja, sklapanja i ostalih "bućkanja" teleskopa javljaju se manja, milimetarska pomeranja primarnog i sekundarnog ogledala koja, da prostite na izrazu, pokarabase čitavu sliku. Poželjno je da se pred svako posmatranje kolimiraju laserskim ili standardnim kolimatorom. Ovi teleskopi se postavljaju na eq montažu (o kojoj ću posebno govoriti u narednom članku), ali ne moraju. Oni koji nemaju ambicije za af* najbolje da kupe dobson - jer su dobsoni jeftiniji. Dobson je montaža koja se sastoji od kutije i koja je solidna za posmatranja.

Cassegriani i Maxutovi su teleskopi koji se koriste isključivo za posmatranje planeta, zbog velike žizne daljine. Što je veća žižna daljina, to je veće uvećanje, a samim tim planete - koje izgledaju očajno u malim refraktorima, a nesto bolje u reflektorima, izgledaju savršeno u ovim teleskopima. Lično ne bih uzeo takav teleskop, zato što ne želim da se ograničim na par objekata koje mogu promatrati njime. Međutim, ne misle svi kao ja. Znam neke ljude koji naprave izuzetnu fotografiju Jupitera preko Cassa - i to da ti zastane dah. Neko jednostavno voli.

Po meni, univerzalni teleskopi su njutni - jeftiniji su od konkurencije (s obzirom na veličinu otvora) veći od 150mm uključujući i te njutne. Moja lična preporuka, ako su planete važne, a nemate tendencije ka af* je 150/1200 dob (ako nemate pare, a ako imate - to je druga priča), a ako imate tendencije ka af* onda njegov kraći vršnjak 150/750.

UPOZORENJE!

Departmant store komarce ne uzimaj! Moguće je oštećenje ljubavi prema astronomiji. Ovi teleskopi se najčešće nalaze pored igračaka u velikim robnim kućama. Najbolje je prvo konsultovati se internetom.

Ne uzimaj short tube reflektore! Oni u sebi sadrže sočiva koja stvaraju hromatsku aberaciju... u teleskopu koji ne bi smeo da ih ima. Pazite se. Prepoznaćete ih tako što im je dužina cevi duplo manja od žižne daljine. To je bacanje para!

*af - Astrofotografija

P.S. zahvalan sam članovima foruma astronomskog magazina zbog podrške, predloga i prijavljivanja grešaka koje se potkradu!

Od malena, tačnije drugog razreda imam ovaj "teleskop". Koristim ga od 15 godine, i smatram da nije dobar, hmm, manje više ni zašta.

Da bi ste shvatili teleskope (sve) potrebno je da znate za nekoliko stvari.

I - otvor. Veličina jeste vazna (newt, cas, ahromati), mada postoje i mali tehničari (apohromati).

II - fokus. Fokus, ne fokuser. Fokus se u stvari podešava pomoću fokusera, ali za standardno promatranje može i običan, kineski, zupčast fokuser posluziti svrsi (naravno, tako kvalitetni fokuseri se dobijaju sa departmant store komarcima kao što je optisan). Za astrofoto je važan fokuser (crayford, 1:10)

III - okulari. Što su manji veće je uvećanje, slika je tamnija. Što su veći manje je uvećanje, slika je svetlija.

IV - uvecanje. Potpuno nevažno. dobija se kada se žižna daljina (u ovom slučaju 360) podeli sa otvorom okulara (npr. 9mm). 360/9=40x. Izmišljeno zbog zabluđivanja kupaca. Kada naiđete na refraktor kojeg hvale uvećanjem 500, 600 x najbolje je da u sebi kažete - "Ruke vam se osušile, lažljive".

V - barlow. Korisna stvarčica. Postoje apo, polu apo i ahromatski barlow. Uvećanja su veća onoliko puta koliko je puta označen barlow (npr. 3x). Barlow smanjuje količinu upadne svetlosti za onoliko koliki je faktor uvećanja.

U slučaju refraktora:

Svetlost ulazi kroz otvor, prolazi kroz sočivo i dolazi do fokusera, a da bi slika bila iole jasna, potreban je okular.

U slučaju reflektora:

Svetlost ulazi kroz otvor, stiže do paraboličnog ogledala, odbija se i stiže do sekundarnog, ravnog ogledala, pri čemu svetlost dolazi do fokusera.

Reflektori se više isplate jer je izrada većeg ogledala jeftinija od izrade većeg sočiva, tako da, npr. u ponudi imate 150/750 koji je fantastičan teleskop 100 € jeftiniji od 102/1000. Pogodite koji sakuplja više svetlosti. Pogodite koji je bolji u astrofotografiji. Pogodite koji je bolji u DSO*

Ovom igračkom posmatrao sam objekte:

Mesec, Saturn, Jupiter, Veneru, Neptun, Plejade, M42, M15, M73, Vegu.

Ne dajte se zavarati imenima.

Mesec - izgleda dobro kroz Optisančica, pogotovo sa kombinacijom 9mm i 3xbarlow. vide se mora, solidno, ali opet... jako slaba aberacija ( ja sam je jedva uočio, i to kad sam je tražio ) 4/5

Saturn - srednje. Jako je mali, naziru se prstenovi. 3/5

Jupiter - očaj. Kuglica u grčkom krstu. Nema boja, nema ničega. 1/5

Venera - ako volite dugu dopašće vam se ovaj objekat u Optisanu, sem toga nemoguće je videti ivice. 0/5

Neptun - plavičasta tačkica, ali bez krsta. 2/5

Plejade - budući da nisam nikad posmatrao ovaj objekat kroz drugi teleskop, izgleda fantastično. Nema magline, ali su zvezde jako lepe boje. Jednostavno fantastično, tako da zaslužuje ocenu 5/5.

M42 - pff. Ništa. Zvezdica par i to je to. Nema one prelepe magline koju svi viđaju na netu. 0/5

M15 - tačkica. 1/5

M73 = M15. 1/5

Vega - objekat u kome sam uživao. Lepo. 4/5

Moja preporuka potencijalnom kupcu - ne uzimaj zbog posmatranja. uzmi zbog učenja objekata, i to samo ako nisi pri parama za dvogled od 50mm. Ako si pri parama uzmi dvogled.

Preporuka. Ako nemate želje za astrofotografijom, a pritom ste pri parama - bolje kupite velikog doba nego išta drugo. Ali, ako imate pare i imate i najmanju želju za astrofotografijom, kupite neki reflektor (newton) na eq montaži, ali o tom po tom.

*DSO - Deep Sky objects. Sve osim Sunca, Meseca i Planeta.